Nije mi uspelo da se uzdržim od pisanja na temu virusa H1N1. Post koji sledi je posledica tog neuspeha.

Ja sam nezaposleni doktor medicine, što bi rek’o narod, lekar opšte prakse, na “privremenom” (ne)radu na birou za nezaposlene. Od ovog pisanija nemam nikakvu finansijsku korist, nikoga neću reklamirati, a ako i jedna farmaceutska kuća profitira od mojih reči, evo – obesite me, za primer drugima.

Razlog zašto se nisam “stručno” izjašnjavala je taj da ja nisam epidemiolog, niti infektolog, ali jesam lekar, te ne mogu sebi da priuštim da lupnem nešto i posle opravdavam sebe da sam to videla da piše na internetu. Ali razlog zbog kojeg ću se sad izjasniti jeste taj što ne mogu više da slušam proizvoljne tvrdnje, nekakve statistike, potcenjivanja ozbiljnosti situacije, ali i preterivanja u smeru panike.

Dakle…

1. Virus H1N1 (novi, svinjski, meksički virus) je virus koji se prvi put pojavljuje kao uzročnik gripa u ljudskoj populaciji.

2. Virusi koji uzrokuju tzv. sezonski grip su već cirkulisali među ljudima, te većina ljudi ima kakav-takav imunitet prema njima. To rezultira relativno dobrom kontrolom infekcije i blažom kliničkom slikom.

3. S obzirom da se prvi put pojavljuje među ljudima, oni nemaju imunitet prema virusu H1N1, te se može očekivati, mada nije obavezno da se to i desi, da infekcija dobije mnogo veće razmere nego što se to dešava sa sezonskim gripom. Pri tom, treba očekivati i težu kliničku sliku od one koju daje sezonski grip.

4. Školski primer  pandemije je čuvena španska groznica (1918-1920) za koju se procenjuje da je odnela između 50 i 100 miliona života. Uzročnik je bio virus influence tipa A (H1N1), a čak trećina čovečanstva je bila zahvaćena pandemijom. Ovo napominjem ne radi poređenja, već da bih ilustrovala zašto se pandemije gripa tretiraju tako ozbiljno.

5. Sve statistike na koje ovih dana nailazimo na internetu uzimajte sa rezervom, pandemija je u toku i izveštaji sa raznih strana sveta tek pristižu. Ono što je uočljivo jeste da se virus širi brzo među populacijom mlađom od 45 godina, da ta populacija ima značajno učešće u hospitalizacijama usled komplikacija uzrokovanih virusom novog gripa, iako je smrtnost i dalje veća među starijima i decom mlađom od 1. godine.

6. Često se citira i poredi podatak o smrtnosti od novog gripa sa podatkom o smrtnosti usled sezonskog gripa. „Don’t mix grandmothers and frogs!“ Da prevedem na srpski, a izbegnem statistiku: kad ste čuli da je neko mlađi od 60 godina, a stariji od 18 dobio grip i za tri dana završio u bolnici, na respiratoru?! To što neko ima hronični bronhitis, ili neko drugo hronično oboljenje, a pri tom spada u najvitalniji deo populacije, znači, ima oko 40 godina, nije dovoljno dobro opravdanje za smrt.

7. I kad smo kod statistike… To je inače korisna nauka, ali potpuno bezvredna kad se primeni na lični nivo. Onaj koji umre nije manje mrtav ako je smrtnost po statistici jako mala ili jednaka nekoj drugoj. Naročito ako je taj neko relativno mlad. Imajte poštovanje prema toj činjenici.

8. Paniku ne podržavam, ali mere za suzbijanje pandemije itekako. Ovo ipak nije 1918. godina, od SZO i medicine uopšte se očekuje malo više, bolja kontrola infekcije i manja smrtnost, ako ništa drugo. Ili treba stvari pustiti da idu svojim tokom, pa kad bude kasno tek onda gledati šta nam je činiti?! (Iz ovog izuzimam Srbiju! I Ukrajinu! )

9. Vakcina! Vakcinu protiv sezonskog gripa nikad nisam primila, smatrajte me nemarnom, drugog razloga nije bilo. Lično poznajem ljude koji jesu, nije neki uzorak za statistiku, ali svi su živi i zdravi. Ako vas baš opterećuju neželjeni efekti, onda je moje pitanje zašto ne proširite listu interesovanja pa da razmislite o istim efektima koji su mogući prilikom uzimanja bilo kog leka. Svaki lek je otrov, samo je reč o tome da li dobrobit nosi prevagu nad štetom. O dobrobiti vakcinacija neću ni da započinjem. Kad već spomenuh „side effects“, uobičajeni su. Dva su tipa vakcine, živa i inaktivna. Ova prva neće doći do nas, kako sam ja shvatila, od ove druge, najgore što se može očekivati je lokalna reakcija (bol, otok, crvenilo), ređe – temperatura, bol u mišićima, glavobolja u trajanju od dana-dva. Osip ili neki drugi oblik alergijske reakcije na komponente vakcine su moguće, ali retko.

10. Verujem da ste upućeni u mere prevencije, pa to preskačem ovde (mada nešto od istih ima u jednom od mojih odgovora na komentare u prethodnom postu). Ali ono što ljude zbunjuje je kad je pravi trenutak da se zabrinete zbog svoje respiratorne infekcije i posetite lekara. Ako ste već bolesni, i primetite da imate smetnje sa disanjem (pri tom ne mislim na „zapušen nos“) obratite se vašem lekaru. To sam uostalom uradila i ja. Ako se temperatura održava duže od tri dana, uprkos vašem mirovanju, uzimanju tečnosti i  simptomatskoj terapiji koju primenjujete. Ako već imate neko ozbiljnije hronično oboljenje, budite dodatno oprezni, i u slučaju da primetite pogoršanje istog, javite se vašem lekaru. Sama respiratorna infekcija nije razlog da otrčite istom. I na kraju, roditelji sa decom. Onako kako se ponašate i inače kad se vaše dete razboli, poželjno je da i sada primenite isto. U svakom slučaju, ako niste sigurni, konsultujte vašeg pedijatra najpre telefonom.

11. A sad ću da ućutim na temu H1N1!

P. S. Umalo da zaboravim! Ovaj post se samo nadovezao na tekst za kojeg se nadam da ste već pročitali: http://www.dzejndou.com/?p=176