Komentari na: Muški rodoslov – dedoded po Dijici

Od: Deda

Deda — Tue, 20 Oct 2009 21:14:37 +0000

Panta rei? …ko ti taj Panta, ajd priznaj bez protesta,lol

Od: Charolija

Charolija — Sat, 12 Sep 2009 16:30:33 +0000

Od svog tate sam naučila većinu stvari koje on zna, tako da mi takav muškarac nije ni trebao.Onda sam naletela na nekog ko je mislio da imam veća muda od njega, a znao je sve što i moj tata, falila mu samo muda. Ironija života. A sada sam sa nekim ko zna sve ono što moj tata ne zna. Tako da mi je super zanimljivo.

Od: Dragan Radović

Dragan Radović — Fri, 11 Sep 2009 22:32:20 +0000

Tempora mutantur, ali i Nihil novum sub sole. Tim Latinima, pa još starim, ne mož’ da pohvataš konce.
Nije ženama nikad bilo lako: prvo su im nalazili „životnog druga“, posle kao malo olabavili, ali ipak im izigravali „životnog saobraćajca“…ali, dalje neću da ti povlađujem.
Sad ste slobodne da birate! A svaki napredak nosi „žrtve“.
U ovom slučaju moguće je da tu žrtvu čini „sužen izbor“ na ove moderne čovekolike muškarce na koje nailazite. (Sasvim drsko ću sebe da izuzmem i svrstam u old fashion mohikance.)
Ali, problem je uvek postojao: da li zbog rasparenih čarapa, „maglovitog opredeljenja“ (kad ga već pominješ), dlaka u lavabou, spavanja do podne – jok da nađeš ni blizu savršenog muškog stvora. Muškarci ne rade na to gorivo, nemaju savršenstvo u motoru. Jer, mi smo ti jedna dozlaboga šarolika „targetirana grupa“ za dragi nam i neophodni suprotni pol.
Pa ti sad vidi!
Btw. samo napred, ko zna koji baja stoji iza ugla i čeka „suđeni vam čas“.

Od: Dijica

Dijica — Fri, 11 Sep 2009 08:17:55 +0000

Mi se sreli već kod Mahlat, onde sam ti replicirala, a ovde… Šta da ti kažem osim da si me nasmejao Meni je šarmantno tvoje „priznanje“, ali lako meni da se smejem kad ne „sparujem“ ja tvoje čarape nego tvoja „suprotna strana“.
E, pa, vidiš, tempora mutantur, ovi „današnji“ ne kriju ništa, osim možda seksualno opredeljenje, kad im bolja polovina služi kao maska , ali ovo ostalo – metnu i u svoj CV i fale se time na sva usta. Pa, ‘ajde sad ti budi žena humanista i voli ih! To je i majci teško da podnese, a ne meni da se zaljubim u „to“.

Od: Dragan Radović

Dragan Radović — Mon, 07 Sep 2009 20:10:57 +0000

Neverovatno, strava, kakav stivenkingovski short story : pročitao sam u Tvom postu svoj temeljni opis i mal’ nisam otrčao do svoje „astrološkinje“ da joj lično saopštim kako je moj natalni horoskop odradila k’o Nostradamus.
I windows, i leptir „veštica“ (kakav horor), i sijalica, vozačka, kablovi, ekseri (ma to je danas sve kineska pijaca), sve, i „umoran sam već od svega, muzike i plesa, dima…nisam danas nizašta“, pa neko brzinsko jelo (samo nedostaju božanstvena jaja na oko koje spremam bolje od Mojsilovićke u onoj emisiji…
Skroz sam napisan!
Srećom da sam, (davno je, davno bilo to…) sve to ‘ladno prećutao „suprotnoj strani“ u nekim godinama kada sam još kupovao cveće, pokušavajući da budem manji od makovog zrna kako me ne bi snimio neki zlobni pripadnik moje ekipe.

Od: Dijica

Dijica — Wed, 02 Sep 2009 14:28:37 +0000

Poenta nije bila u mojoj ljubavi i poštovanju prema ocu, čovek bi se, može biti, iznenadio kako ja lepo mislim o njemu (ja sam malo veći buntovnik oduvek bila ), nego u tome da su generacijska očekivanja potpuno različita i da ono što je bio muško-ženski odnos u generaciji mojih roditelja nije baš sasvim primenljivo u mojoj generaciji. Meni je to sasvim OK.
Ovo „draga Elektice“ nisam sigurna da sam najbolje razumela, u svakom slučaju – dobro došla na blog

Od: zelena

zelena — Wed, 02 Sep 2009 01:30:02 +0000

Lepo je procitati da neko voli i postuje svog oca, cini to dok ga imas!
A za ovo draga ‘Elektrice’, odma` da ti kazem da odustanes

Od: Charolija » BlogDay 2009. – iz mog ugla

Charolija » BlogDay 2009. – iz mog ugla — Mon, 31 Aug 2009 23:01:08 +0000

[...] zaista jeste neko koga ćete retko sresti u životu. Hvala draga što postojiš. Tu je svakako i Dijica, najnoviji bloger koji svakako zaslužuje mesto u vašem blogrollu. Dijica je [...]

Od: Dijica

Dijica — Fri, 28 Aug 2009 23:19:32 +0000

@Džejn – Sis, bwe, pa neka ih, ni mi u manastir (sećaš se ne idemo dok ne uvedu toga WiFi-ja zbog bolje komunikacije sa Bogom i Googletom Nisu oni toliko krivi, kao ni mi što nismo krive što nas rađaju i onda „uzgajaju“ tako da smo skroz neupotrebljivi ili slabo upotrebljivi za život. Renesansni tipus nije imao mamu i tatu „uz dupe“ kao ja, kao svi moji voljeni, nego se to torpenduje na vreme iz kuće, u svet, bez mnogo kinte, bez mobilnog da ga/je mama proveri jel’ jeo/jela, pikio/kakio/la, jel’ mu ‘ladno, kad će kući, jel’ ga ko dira (ljube nas majke )
Svaka čast izuzecima, ja im skidam kapu, a nama ostalima ostaje samo da filoSofiramo i malko žalimo što smo mogli da postanemo bolji samo da su nas pustili…
P. S. Ne tražim ja nikoga, no sam raspravljala o nekakvim gaćama kod Mahlat na blogu ovih dana dok si ti ‘ranila veverice po Tari, i ostadoh u manjini, skoro u jednini, sam’ zato jerbo nisam bila baš sigurna dal’ bih prala nečije gaćke zarad ljubavi. Tekst je bacao svetlo na to.

Od: Dijica

Dijica — Fri, 28 Aug 2009 23:07:52 +0000

@Moo – Da se samocitiram: „Dok je meni mene…“ . Pre par meseci nameštala sam mrežu za komarce, imala i mušku pomoć, računala na scenario – ja sedim, on radi, ja devojčica, on dečko, ja Džejn, on Tarzan. Cvrc! On odradio četvrtinu onih rajsni (zajebano je udenuti ih u okvir od prozora, a onda sledi čekić) i posle je rekao: „E, ‘ajde ti ovo dovrši, tebi su mali prstići, pa ćeš lakše. A i te gore taman namesti, meni ta fotelja ne deluje sigurno, da ne padnem:“ I ja šta ću, nego ubadaj, zakivaj, rasteži mrežu sve verući se po rukohvatima i naslonu fotelje i završih nekako.
Dok je sezona registracije po matičnim službama i parenja u mojoj generaciji bila u jeku, nije da se nisam preispitivala, pokušavala da sebe nekako ispeglam, da delujem prihvatljivom dovoljno da i se i ja „obezbedim“, ali me to prošlo i sad sam opet svoja i manje šlogirana što mi nekad ništa nije jasno. A za drugove si u pravu skroz – toga nikad nije manjkalo, čudo jedno, ali su mi bolna tačka ustvari bile i ostale drugarice sa kojima nikako da pronađem frekvencu na kojoj bi mogle najzad da se čujemo. Da znaš samo da ću da te vrbujem za folder „drugarice“