Povod ovom postu je tekst koji je MONDO objavio u nedelju, 16. avgusta a za kojeg će ubrzo ispostaviti da je „pozajmljen“ od radiosarajevo.ba koji je tekst identične sadržine objavio dva dana ranije, u petak, 14. avgusta. Da je reč o pozajmici naravno nismo doznali od onog ko je bio u obavezi da navede izvor informacije, nego od @eniac-a  koji ih je, ako ne grešim, na’vatao u, ovaj, um… Pa, krađi!

Ja ovog puta ne bih o „pozajmicama“ ovog tipa, dosta se o tome raspravljalo ovih dana, ja sam već rekla šta sam imala u komentarima na post koji je povodom slične situacije objavio Blogowski na svom blogu, a svi koji misle slično dobro došli su u grupu KRADI MAMU na FB-u.

Čitajući tekst nisam mogla da se ne zapitam čemu ustvari služi Twitter. Ono što se u tekstu navodi kao „besmisleno blebetanje“ ustvari negde i jeste smisao postojanja Twittera. Sami tvorci su kao razlog nastanka ovog servisa naveli upravo potrebu da saznaju šta njihovi prijatelji trenutno rade. Pored toga, Twitter dodatno omogućava brži pristup informacijama od onih do kojih biste morali doći praćenjem brojnih sajtova, što zahteva ozbiljnu posvećenost i vreme, pa sve do breaking news-a, što opet traži da ne odvajate oči od CNN-a, BBC-ja i sličnih TV stanica.

„Stigla sam“ na Twitter pre oko 3 meseca i evo mojih iskustava.

Zahvaljujući Twitteru kupila sam novi mobilni telefon i platila ga 6000 din. jeftinije nego da sam isti pazarila bez informacije koju sam dobila upravo na Twitteru. Pokušavajući da instaliram aplikaciju koja mi je bila potrebna u novom telefonu, u real life sam dobijala od ljudi neke nemušte „te drugovi ovako ćemo, te drugovi onako ćemo“ odgovore, i onda sam twitnula pitanje i za manje od minuta dobila odgovor i link sa detaljnim  uputstvima, nakon čega sam poduhvat uspešno završila.

O blogovanju sam tu i tamo znala ponešto i pre Twittera, ali mi nije na pamet padalo da bih mogla i ja jednom da osvanem sa zvanjem „bloger(ka)“, istina, još jednim svojim znanjem sa kojim mogu samo da se „zakitim“ . Upravo zahvaljujući Twitteru, komunikaciji sa blogerima, praćenju njihovih postova, otkrila sam neke zanimljive ljude, od kojih neki imaju šta da kažu, sa kojima delim neka uverenja, što nije za potcenjivanje u vremenu opšteg otuđenja i površne komunikacije. Na stranu to, što su me upravo twitteraši naterali da blogujem, a jedan od njih mi je omogućio sve tehničke uslove da bih sa time mogla i da otpočnem.

Thanks to Twitter, upoznala sam i neke sjajne ljude na prvom niškom twitup-u, sa kojima posle susreta imam komunikaciju kao da se poznajemo dugo vremena i da na njih mogu da se oslonim ako mi nešto zatreba.

I na kraju, iako nisam bila fun Majkla Džeksona, informacija o njegovoj smrti je Twitterom prošla brže nego se pojavila na svetskim TV mrežama, o letošnjim poplavama u Beogradu i evakuaciji posetilaca TC Ušće doznala sam upravo od twiteraša, uključujući i to da sam snimke toga videla najpre na Twitteru a onda na B92. Da ne pričam o iranskoj revoluciji i o ulozi koju je Twitter imao u njoj.  Još da spomenem IPS i njegovo sramno ponašanje prema izdavačima i autorima, što je bilo aktuelno ove nedelje na Twitteru i tu bih negde da završim ovo „Slovo ljubve“ o Twitteru.

Ima i onih, a to je i u tekstu sa početka priče naglašeno, koji zameraju povremeno pretvaranje timeline-a na Twitteru u main chat kanal, ali moje mišljenje je da je to ono što Twitter čini životnijim, manje suvoparnim, što stvara utisak da su tamo negde neki stvarni ljudi pored svojih kompjutera koji osim ličnih interesovanja imaju i sposobnost komunikacije, koju lično smatram vrlinom. Uostalom, ako se kome ne sviđaju oni koji su „malo opušteniji i veseliji“ uvek im je na raspolaganju opcija unfollow. Ne treba samo zaboraviti jedno, u vezi sa tim! Ono što vas interesuje ne mora nužno da interesuje i ostale, pa ako ljudi „podnose“ poneki vaš „dosadni“ twit, možete i vi njima uzvratiti istom merom.

Naravno da Twitter ima i neke mane, o kojima ovog puta ne bih, ali važno je imati na umu jedno – Twitter je socijalna mreža, na raspolaganju svakom ko želi da je koristi. Prema tome, nema mesta primedbama kako vam ovo ili ono ne odgovara, ili se uklopite ili vas na Twitteru nema. Izbor je lak. Sećate se one replike iz crtanih filmova – „Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se.“?!